Recept za jednu veoma poznatu grčku poslasticu koja mnooogo miriše na narandže, prelivena je sirupom i neodoljiva je. Zapravo, savršen je primjer divotica koje potiču iz ove kuhinje - sočno, prepuno ukusa, kalorično i tjera da poželite dodatnu turu!

Možda sam ovim receptom iznenadila one koji redovno prate blog?! :) Za vas koji ste novi: već mjesecima pravim samo da kažem, "neobične" poslastice - bez šećera, često bez i trunke meda, od orašastih plodova, suvog voća i slično, a ono što smatramo "pravim" slatkišima se veoma rijetko nađe u mom tanjiru u poslednje vrijeme. No, ovu stvar sam željela da podijelim sa vama i to što prije.

Grčka pita sa pomorandžama i gotovim korama

Onako isprave želim da vas ubijedim da ako i malčice volite sirupaste kolače i ako vam se i najmanje dopada orijentalna kuhinja, ovaj kolač iliti pita (kako je Grci nazivaju) je nešto što morate probati.

Pita od narandže (Portokalopita) je poslastica koju ćete pronaći u baš svim poslastičarnicama u Atini (ispravljam se, *u mnogim poslastičarnicama u Atini). Nekad u nekoj modernijoj verziji, nekad prelivenu čokoladom ili ukrašenu kandiranim narandžama.

Radi se o izuzetno sočnom ali istovremeno vazdušastom prelivenom kolaču koji je napravljen od smjese slične biskvitu (bez brašna) u koju su "utopljeni" komadići kora za pitu. Naravno, uz obavezan opijajući miris narandži! Verzija koju sam iskombinovala je slatka, ali nikako previše slatka, a voće daje neočekivano osvježavajuć ukus, tako da ovu poslasticu čini "slabijom" od baklave, suvih pita i njima sličnih.

Da li znate da su ulice često uokvirene stablima narandži i mandarina u Grčkoj, makar u Atini? To je jedna od prvih stvari koju sam uočila kad sam otišla tamo, a i danas mi natjera osmjeh na lice, naročito zimi kad se ove loptice pokažu u punoj boji.

Postoji još nekoliko recepata za poslastice koje su onako "oduvijek" prisutne i koje sam imala na umu da podijelim sa vama u skorijem periodu. No, nedavno sam se prisjetila ove divne pite u Atini i toliko me je opet osvojila da je preduhitrila sve planirano.

Sirupasti kolač sa pomorandžama i gotovim korama za pitu

U Grčkoj postoji jedan simpatičan običaj kad jedete u restoranima, naročito u tavernama koje odišu domaćinskom atmosferom, gdje služe pravu kućnu hranu, gdje su obično svi bliski i ljubazni, a čak često naletite i na živu "svirku". Radi se o muzici veoma sličnoj našoj narodnoj koju baš nikako ne ljubim, ali mi ipak bude lijepo kad je na divnom grčkom jeziku i uz simpatične sredovječne gospođe koje ne mogu da odole pjesmama kad ih dirnu u dušu i ustaju od stola da zaigraju i zapjevaju. :)

Nego, nakon obilnog obroka koje se obično sastoji od više malih jela koja svi dijele za stolom, na račun kuće uvijek stigne poklon-dezert. E sad, pošto sam ja nevjerovatna pričalica po prirodi, a tek kad je hrana u pitanju! - tražim informacije, idem da upoznam kuvara kad već jadni konobari ne mogu da mi odgovore (a stvarno žele kad vide da se nečim oduševim), uspijem ponekad da dobijem i recepte - i znate već, kad su već svi tako fini, ne mogu a da ne probam taj poklon-dezert. Tako se nedavno dogodilo da smo dobili portokalopitu posutu topljenom gorkom čokoladom. Nestala je za manje do jednog minuta! Bila je savršeno savršena - vlažna, mirisna, sa čokoladom koja ništa ne voli tako mnogo kao pomorandžu... mmm, i sad mi ide voda na usta!

Svratila sam do nekoliko provjerenih mjesta, probala je ponovo, malo se raspitala kakav je postupak pravljenja, a onda odlučila da je što prije napravim i podijelim sa vama. Krenula sam od recepta iz knige Cooking to share, a onda ga malo dopunjavala, popravljala i tražila savršenu verziju koristeći razne blogove i video recepte (autentične, na grčkom :)).

Portokalopita - grčka pita od pomorandže

Sve u svemu, veoma je jednostavna za napraviti i svi recepti su veoma slični. Negdje se namirnice mjere u gramima, negdje po šoljama. Sirup je nekad u odnosu 1 šolja šećera - 2 šolje tečnosti, negdje je taj odnos 1:1 ili 1: 1.5. Neki navode neobičan postupak pripreme, recimo da se polazi od dugog mućenja ulja i šećera, pa se dodaju jaja (probala i ne shvatam poentu!). Kore za pitu je potrebno iscjepkati i neko ih cjepka direkno u smjesu, neko to uradi i po nekoliko sati unaprijed i ostavi da se osuše. Dakle, ima varijacija, ali u suštini je to sve dosta slično.

Ono što sam pokušavala da uradim u nekoliko isprobavanja je da smanjim koliko je moguće količinu ulja i šećera. Mislim da kod mene nikad niste vidjeli kolač koji sadrži ovu količinu šećera, ali manje od ovoga ne preporučujem - ipak je ovo velika pita, a na kraju zaista nije previše slatka.

Preliveni sirupasti kolač sa narandžom

Još nešto, kolač ne bi trebalo da bude baš ovako visok, ali pošto sam isprobavala u malim kalupima, napravila sam ne tako dobar proračun po pitanju odnosa veličine tepsije i količine sastojaka. Ovo je doza od čitavog pakovanja kora (450 ili 500g), odnos svih sastojaka je baš kako treba, samo je potrebno koristiti malo veću posudu za pečenje i služenje - vidjećete već detalje u dijelu sa receptom.

E da, samo da znate, baš ova portokalopita koju gledate je dobila odličnu ocjenu i od jednog Grka - tako da je to valjda baš to! :D Znam da bi neka njihova baka rekla da to ipak treba da bude malo slađe, sirupastije i ljepljivije, ali rekla bih ipak da smo vrlo blizu!

Nadam se da sam bila ubjedljiva! Po meni, ova poslastica se savršeno uklapa u ovaj praznični zimski period, tako da se nadam da će se naći i na nekim lijepim trpezama ovih dana. Osim toga što je mirisna i punog ukusa, jednostavna je i brza za pripremu i veoma izdašna. Eto, imajte na umu!

Uživajte u prazničnom kuvanju! :)

Recept

Preliveni grčki kolač od narandže

Zalivena pita od pomorandže - portokalopita Portokalopita, mirisni sočni kolač iz grčke tradicije, napravljen sa iscjepkanim korama za pitu i preliven šećernim sirupom. Veoma jednostavan i sa izraženom aromom pomorandže.
  • vrijeme pripreme: 35' + (20' za sirup)
  • vrijeme pečenja: 45'
  • ukupno vrijeme: 1h40'
  • količina za 20-ak služenja

Sastojci

za kolač
  • 450-500g kora za pitu
  • 4 jaja
  • 125g šećera
  • 350g grčkog jogurta
  • 280ml neutralnog ulja (suncokretovo, kikirikijevo)
  • 3 kašike narandžine kore (3-4 voćke)
  • 1.5 kašičica ekstrakta vanile ili sjemenke iz 1 mahune vanile
  • 20g praška za pecivo (oko 2 kašike)
za sirup
  • 400g šećera
  • 200ml soka od cijeđene narandže (3-4)
  • 600ml vode
  • 1 štapić cimeta (proizvoljno)*
  • 1 manja narandža, narezana na kolutove

Postupak

Kolač
  1. Zagrijte pećnicu na 190°C, a dublji pleh ili vatrostalnu činiju ovlaš premažite uljem. Koristila sam činiju veličine 20x30cm, ali bolje da odaberete neku malo veću da kolač ne bi bio ovako visok i da biste mogli lako da prelijete čitav sirup odjednom.
  2. Najprije prepremite kore za pitu tako što ćete ih prstima iscjepkati na sitne komadiće (recimo 1-2cm) i ostavite ih u nekoj većoj posudi da se malo prosuše dok ne umutite ostale sastojke. To traje dobrih 10-ak minuta. :)
  3. U velikoj činiji mutite mikserom jaja i šećer oko 5 minuta. Dodajte jogurt, izmutite na kratko, a zatim dok mutite dodajte ulje i nastavite još minut. Ubacite zatim i koru pomorandže i vanilu, a zatim prašak za pecivo i samo na čas umutite (pazite da ne uspete prašak direktno tamo gdje su mutilice da se ne bi podigao oblak prašine).
  4. U tu smjesu, malo po malo dodavajte iscjepkane kore i dobro ih "utopite". Prespite sve u posudu koju ste pripremili i pecite oko 40-45 minuta, dok ne počne jako da miriše i dok ne porumeni, a možete izvesti i test čačkalicom (ako je izvučete suvu, kolač je ispečen).
  5. Ostaviti da se skoro sasvim ili sasvim ohladi, a zatim pitu čačkalicom izbockajte na dosta mjesta, da bi kasnije bolje upila sirup.
Sirup, prelivanje i služenje
  1. U šerpu ubacite šećer, procijeđen narandžin sok i vodu. Pustite da proključa na malo jačoj vatri, a zatim smanjite na srednje-tihu i pustite da ključa 4-5 minuta. Dodajte štapić cimeta (po želji) i jednu narandžu koju ste isjekli na tanje kolutove. Pustite da ključa još 15-ak minuta.
  2. Sklonite sa ringle i pažljivo kutlačom sipajte preko ohlađenog kolača. Potrebno je da čitav sirup prelijete, iako će izgledati previše i kao da neće upiti, vjerujte mi da hoće! Kolač je potrebno napraviti najmanje jedan dan unaprijed, ali što duže stoji, biće sočniji i ukusniji.
  3. Nasjeći na kocke i služiti na sobnoj temperaturi. Pita je, iako slatka i ima jačinu sirupastih kolača, ipak veoma osvježavajuća, a pošto svi znamo da je kombinacija narandže i čokolade savršena, možete samo otopiti malo čokolade prije služenja i išarati komadić prije služenja. Biće kao na sedmom nebu, znam! ;)

Napomene

  • Kao što sam pomenula, ovaj kolač sam isprobavala u nekoliko varijanti, ali u veoma malim kalupima. Konačnu verziju sam pravila u vatrostalnoj činiji veličine 20x30cm, ali mislim da bi za ovu količinu sastojaka, ipak bilo bolje odabrati malčice veću. Na kraju, jedva sam uspjela da iskoristim čitav sirup i bilo mu je potrebno više od 24h da biskvit fino upije. Sve u svemu, portokalopita je ukusom baš ono što sam željela, ali predlažem da koristite nešto veću činiju ili pleh ili da smanjite količinu i pravite kolač od 380-400g kora i proporcionalno smanjite ostale sastojke. Milica od nekad bi sasvim sigurno napravila još jednu verziju radi utvrđivanja savršene mjere, ali pošto se kod nas jako rijetko konzumiraju slatkiši poslednjih mjeseci, vjerujem da bi ovaj recept na objavu čekao još pola godine, a to baš baš nikako nisam željala!
  • Najbolje bi bilo koristiti domaće neprskane ili kupljene organske pomorandže zbog toga što koristimo koricu. U svakom slučaju, ja ih najprije dobro operem četkicom, a zatim ih ubacim u vodu kojoj dodam sodu bikarbonu i ostavim da odstoje. Nemam pojma koliko ih to zaista učini "čistijim", ali računam i na to da se ta korica peče i da se vjerovatno "ubije" dosta toga lošeg što se eventualno zadržalo na kori (ili mi je tako samo lakše da razmišljam). Još nešto, ako nemate savršeno oštru rendu, a neke pomorandže su jednostavno previše glatke, najbolje je da oštrim nožićem skidate koricu - samo narandžasti dio, a zatim je što sitnije isjeckate nožem.
  • Dodatak cimeta prilikom kuvanja sirupa daje specifičnu, rekla bih tipično grčku aromu kolaču. Meni se više dopada bez njega, jer poslastica bude više osvježavajuća, ali ako želite autentičniji ukus, onda ubacite štapić i izvucite prije prelivanja.
Grčki zaliveni kolač sa pomorandžom i korama za pitu

Za još jednu verziju prelivenih grčkih kolača, pogledajte i recept za moj saragli ili nešto poput baklave. Radi se o urolanom tipu baklave, koja je suvlja od klasične, a ono što je naročito karakterije je pozadinski ukus putera i dodatak limuna i cimeta u sirupu. Saragli možete praviti od orašastih plodova po izboru, ali predivnu dekoraciju predstavljaju sjeckani pistaći na centru svakog kruga.