Zanimljiv i pomalo neobičan recept za rizoto sa cveklom, koji možete praviti sa svježom ili sa pireom od pečene cvekle (cikle) i bijelog luka. Posluženo uz koziji ili kiselkastiji ovčiji sir, orahe i začine po želji (ja glasam za za'atar), ovo jelo predstavlja fantastično preplitanje ukusa i tradicija!

Ova godina je u gastronomskom smislu bila u znaku cvekle (na blogu mnogo manje nego što je trebalo). Otkrila sam bezbroj načina da je koristim i mogla bih slobodno reći da je jedna od najčešćih povrćki koju sam koristila u proteklom periodu. Znam, maj je mjesec koji najavljuje ljeto i počinjemo da uživamo u raznom ljetnjem i sunčanom povrću, salatice počinju da zamjenjuju čitave obroke, sve je nekako laganije, ali... Nisam odoljela tome da objavim ovaj recept sa cveklom, iako nisam zaboravila da joj sezona uskoro prolazi i da bi je valjalo zamijeniti patlidžanom, tikvicama, paradajzom i sličnim divoticama...

Izdvojila sam svoje omiljene dezerte na blogu! Ne, nije bilo lako, a tim gore što sam bila ograničena samo na pet! :)

Vidjeli ste da sam u prethodnom postu navela svoj izbor pet omiljenih glavnih jela sa bloga, a danas imam zadatak da izdvojim i najdraže poslastice. Ako pratite ono što se ovdje dešava, vjerovatno ste već zapazili da slatkiša ima ponajviše i pošto se trudim da objavljujem samo ono što mi se baš dopada, jasno vam je da je izbor vrrrlo težak! :)

Jedan ni malo jednostavan zadatak: odabir pet najboljih ili najdražih jela sa bloga!

Vjerovatno ste primijetili da nisam baš aktivna na blogu i društvenim mrežama u poslednje vrijeme. Nisam se oprostila od blogovanja, ali moglo bi se reći da sam bila na ne sasvim isplaniranoj, ali ipak namjernoj pauzi. Boravila sam u svom rodnom gradu, među dragim ljudima, uživala (ponekad manje - uglavnom zahvaljujući dužoj prehladi-gripu!), ali sve u svemu, čini mi se da jesam "napunila baterije". Nedostajao mi je blog i ono što nosi sa sobom: planiranje, fotografisanje, pisanje, komunikacija, a posebno kuvanje (bilo ga je zanemarljivo malo). Ipak, osjećala sam kao da želim odmor. Zaista uživam u blogu, ispunjava me i znam da je čudno čuti da mi je potreban odmor, ali malo sređivanja misli nije na odmet. :)

U ovom periodu sam bila sasvim isključena iz svih dešavanja i čini mi se da se mnogo toga lijepog izdešavalo na drugim blogovima, mnogo zanimljivih ideja i radujem se iščitavanju propuštenog. U poslednje vrijeme po domaćim blogovima kruži jedna nova igrica za koju sam dobila dvije pozivnice (ne znam da li sam neku propustila i molim vas, javite mi ako jesam) i na koje, uz veeliko izvinjenje Ivani i Kris, odgovaram sa malim zakašnjenjem. Zadatak igrice je da mi, autori blogova, odaberemo po pet "naj" stvari iz određene kategorije jela od onih koja su objavljena na blogu.

Krambl od karamelizovanih jabuka i šargarepe, sa intenzivnim ukusom karamela i cimeta i mrvičastim posipom od integralnog brašna sa dodatkom orašastih plodova i ovsenih pahuljica.

Krambl (crumble) je poslednjih godina, vrlo često pripremana poslastica u našoj kući. Radi se o veoma jednostavnom slatkišu koji se pravi tako što se voće stavi na dno tepsije i prekrije mrvičastim tijestom na bazi putera, šećera, brašna i proizvoljnih dodataka. Ovi sastojci za krambl su nezamjenljivi, ali tip brašna i šećera možete odabrati sami, a zatim dodati još i neke pahuljice, orašaste plodove, sjemenke, začine, čokoladu...

Što se tiče voća, možete odabrati ono koje imate pri ruci i koje je u sezoni. Krambl je, po meni najbolji sa bobičastim voćem, ali odličan je i sa jabukama i kruškama, šljivama, kajsijama, rabarbarom ili raznim kombinacijama. Najčešći i ujedno najjednostavniji postupak je da voće pospemo braon šećerom (a u zavisnosti od vrste voća, nekad i dodatkom koji će zgusnuti višak tečnosti) i to bude dovoljno da se ono na neki način karamelizuje ispod sloja hrskavog tijesta i tako dobije potrebnu slatkoću i bude mekano.

Recept za pravi pravcati domaći čokoladni puding! Kremast, čokoladan, drhturav, punog ukusa i mnoogo jednostavan za nešto tako posebno!

Od svih vrsta pudinga, oduvijek sam najviše voljela puding od čokolade. Onaj sa ukusom vanile je takođe dolazio u obzir. Ostali, iako ženstvenih i zanimljivih boja za moja nekadašnja shvatanja, uvijek su bili pomalo neprijatnog ukusa. Nekad mi tako padnu na pamet neki momenti iz djetinjsta kojima sam se tada radovala, a danas mi izazivaju lijepu nostalgiju i osjećaj zahvalnosti. Recimo, obožavala sam ona jutra kad nas u kuhinji dočeka puding za doručak - čokolada, vanila ili pola-pola. U dubokim tanjirima, onako do prevoja, pa još sa debljom koricom koja je imala sasvim dovoljno vremena da se formira još od prije nego što je mama otišla na posao.

Uzgred, volite li vi koricu? Po meni, to je ključno pitanje kad je puding u pitanju!

Iako danas ne mislim baš da je puding najsrećnija ideja za doručak, one svoje tanjire i korice ne bih lako dala! I nekako volim što su se dogodili!