Recept za energetske pločice na bazi grožđica, sa kakao prahom i rogačem - fantastična zdrava grickalica, bez dodatnog šećera, bez glutena i posna! Biće i malo priče o nekim dobrim životnim promjenama.

Pločice su nastale kao reprodukcija nečega što sam probala u jednoj radnji koju baš volim, a kako sam ostala bez svojih energetskih zalogajčića i još se zadržala dugo u gradu, naravno da je bilo logično da ću da svratim tamo da nešto gricnem. Sami prave razne zdrave i neke sirove poslastice, a kako sam bila u nekom čokoladnom raspoloženju, izbor je pao baš na ovaj "organic chocolate dream", kako je pisalo da se zove. Shvatate sigurno da nije "organic" ono uzbudljivo u svemu tome! :)

Štanglica stvarno jeste bila čokoladni san, a pošto sam vidjela da su glavni sastojci grožđice, kakao prah, rogač, kokosovo ulje i suncokretove sjemenke, znala sam da je samo malo potrebno da napravim nešto slično.

Jedan sasvim jednostavan recept za jedne sasvim neodoljive grickalice! Krekeri napravljeni od svega nekoliko sastojaka, zvijezda u njima je kikiriki, prirodno su bez glutena i za čas gotovi - to se odnosi i na njihovo nastajanje i nestajanje!

Nemojte mi reći da su vam dosadili svi ti krekeri kojima vas bombardujem?! Ne mogu baš nikako da im odolim, a onda, kad već nabasam na nešto mnogo zanimljivo, ne mogu da ne podijelim sa vama. Makar znate gdje da dođete kad ste u grickavom raspoloženju. :)

Recept za jednu dekorativnu, ukusnu i prilično zdravu poslasticu! Nepečene korpice sa kokosom i bademima, punjene veoma delikatnim kremom koji miriše na pomorandžu i vanilu. Šta da vam kažem, osvojena sam! :)

Vjerovatno ste već primijetili moje oduševljenje ovim tipom poslastica. Obično su sirove, na bazi orašastih plodova i suvog voća, često bez šećera ili uz minimalan dodatak meda ili nečeg sličnog. Obično su posne i bez glutena.

Moglo bi se reći da pripadaju najzdravijem tipu slatkiša koji biste mogli konzumirati, a ne mogu da ne pomenem očaravajuće kratko vrijeme pripreme!

Izuzetno jednostavan recept za riblje ćufte od svježeg lososa, po želji poslužene uz mliječni sos sa svježim začinskim biljem. Ukusne, zdrave, po želji posne i bezglutenske! Zar ne zvuči dobro?! :)

Losos je jedna od meni omiljenih vrsta ribe. Volim i dimljeni, ali svježi je veoma često na našem kućnom meniju. Pošto je sam po sebi izraženog ukusa, obično ga samo pospem solju i biberom, a nekad i marinadom sa nekim malo egzotičnijim začinima i pečem oko 20-ak minuta u pećnici. Toliko jednostavno, a veoma zadovoljavajuće.

Ove ćufte se ne razlikuju mnogo od tog sasvim obično spremljenog lososa. Uz svega nekoliko dodatnih sastojaka i zahvaljujući načinu kuvanja, prženjem na suvom tiganju, originalni ukus ove ribe se toliko intenzivira da hoćete da umrete od divote!

Potpuniji naziv bi bio domaća granola ili nešto poput muslija sa heljdom, suvim brusnicama, sosom od jabuka koji izigrava zaslađivač, koricom i sokom narandže i zanimljivim dodacima u vidu đumbira i cimeta. Nije to sve, ali priznajte da zvuči privlačno! ;)

U postu sa receptom za prvu i u našoj kuću osnovnu granolu, ukratko sam opisala razliku između granole i muslija, malo vas gnjavila pričom (istinom!) o tome koliko su kupovne žitarice nezdrave i pune kojekakvih gluposti, a uz sve to vas i zamolila da makar jednom sami napravite zdravu zamjenu za tako nezdrav doručak. Eto, sad neću ponavljati ništa od toga, ali da znate da te molbe i dalje stoje! :)

Ovaj tip doručka je jedan od najbržih i samim tim za mene najčešćih. Logično vam je onda da nikad ne ostavljam teglu praznu i da se trudim da često mijenjam i kombinujem namirnice. Odnos sastojaka je prilično važan, a ako se njega pridržavate, teško možete nešto da promašite, pa i vi pustite mašti na volju.

Recept za najjednostavnije čokoladne bombice na svijetu, koje će vam vjerovatno manje od svih koje ste probali izazvati osjećaj griže savjesti! Napravljene su od svega tri sastojka, posne su, bez dodatnog šećera, bez glutena i sirove! A da vam ne pričam koliko su ukusne! Tj. pričaću vam - moram! :)

Da me ne biste optužili za zavaravanje čim pročitate sastojke, odmah ću vam reći da u njima nema čokolade, već onog od čega se pravi čokolada. Sa druge strane, ove bombice su jedne od najčokoladnijih koje sam jela, tako da bi bilo koji drugi opis bio nekako pogrešan i nedovoljno važan spram ovog. Eto.

U ovom postu vas čeka recept za nešto neodoljivo! Divni brzinski keksići koji pucaju od zdravlja - sadrže pahuljice, orašaste plodove, suvo voće, začine, a uz to su veoma prilagodljivi (postoji i posna verzija), skoro pa nezaslađeni, obožavaju da budu spakovani i da posluže kao zasita užina u parku i trenutno su moj favorit među svim keksima! Možda postanu i vaš! ;)

Nekad naiđu dani kad umjesto da radite hiljadu i jednu stvar koju biste morali da radite, vi sve to ostavite, zatvorite se u kuhinju i pravite keks! I to pravite svakog dana novu turu! Ne znam kako kod vas stoje stvari, ali mene kuvanje spašava od raznoraznih situacija, loših misli, lošeg raspoloženja ili prosto od onih neproduktivnih i nekreativnih trenutaka. Djeluje terapeutski. :)

Recept za jedan donekle neobičan, ali veoma zdrav, jednostavan i ukusan doručak. Potrebno je potopiti simpatična zrnca heljde u vodu, ostaviti ih preko noći i izjutra izmiksati sa svježim voćem i zanimljivim dodacima. Izuzetno brzo, a zaista vrijedi! Biće malo riječi i o ovoj odličnoj žitarici!

Znam da zvuči previše zdravo, a samim tim možda i neprivlačno... Ipak, dajte mi priliku da vas ubijedim da ovo stvarno želite da probate! Moguće da vas skup riječi "sirova-kaša-heljda" tjera da pomislite: "pa ne-moram-baš-toliko-zdravo-da-se-hranim"... No, iako smo često skloni da pomislimo da je ovakva hrana bezukusna, ovdje to prosto ne važi! Stvari stoje mnogo ukusnije nego što ste pomislili! ;)

Recept za jedan mnoogo zanimljiv kolačić - sirov, veganski, zdrav koliko to nešto slatko može biti, gotov za tren oka, a napravljen od orašastih plodova, sušenog i svježeg voća i sitnih dodataka. Da ne zaboravim, ne dozvolite da vas naziv prevari, nema ni trunčice sira u njemu!

Možda vama to ne izgleda mnogo, ali ja ne mogu da povjerujem da je prošlo dvije godine od kad sam aktivno počela sa pisanjem bloga! Znam da jeste, ipak, svi postovi su tu, imaju čak i svoje datume objavljivanja, ali meni opet nekako zvuči nerealno da je došlo vrijeme da duvamo dvije svjećice na torti.

Kao da je juče bilo kad sam prelomila u sebi da želim da počnem sve iz početka, da pobrišem nekoliko postova na koje ste možda nekad i naišli, i da krenem baš onako "kako se blog stvarno piše"! Danas znam da ne postoji "način" na koji se blog piše (blogeri će me razumjeti), a i shvatila sam da će najveći dio onoga što ste doživljavali kao pravi način, vremenom i prirodno postati svoja sušta suprotnost. I znate šta još, to nije strašno!

Baš to nepoznato i novo sa sobom nosi izazove i uzbuđenja, a da biste željeli da nastavite sa blogom - uprkos svim krizama koje se dešavaju, a dešavaju se vjerovatno svima u nekom trenutku - potrebno je baš to! Malo nepoznatog, malo straha, malo suočavanja, malo uzbuđenja i savladavanja.

Zdrava, sirova i veoma ukusna poslastica za koju su vam dovoljna svega tri sastojka, desetak minuta i neka sjeckalica. Može poslužiti kao hranljiva i zasita užina, ili prosto kao odlična vegan poslastica. A pročitaćete i riječ-dvije o nekim životnim promjenama.

Jeste li nekad čuli ili probali nešto poput energetskih pločica pod nazivom Raw bite?

Ako jeste, onda sam skoro sigurna da se slažete da su fantastične, a ako niste, ne morate previše žaliti - nešto veoma slično ćete uskoro moći da napravite u svojoj kuhinji! Skromna sam, nema šta! :D

Recept za pravi pravcati domaći čokoladni puding! Kremast, čokoladan, drhturav, punog ukusa i mnoogo jednostavan za nešto tako posebno!

Od svih vrsta pudinga, oduvijek sam najviše voljela puding od čokolade. Onaj sa ukusom vanile je takođe dolazio u obzir. Ostali, iako ženstvenih i zanimljivih boja za moja nekadašnja shvatanja, uvijek su bili pomalo neprijatnog ukusa. Nekad mi tako padnu na pamet neki momenti iz djetinjsta kojima sam se tada radovala, a danas mi izazivaju lijepu nostalgiju i osjećaj zahvalnosti. Recimo, obožavala sam ona jutra kad nas u kuhinji dočeka puding za doručak - čokolada, vanila ili pola-pola. U dubokim tanjirima, onako do prevoja, pa još sa debljom koricom koja je imala sasvim dovoljno vremena da se formira još od prije nego što je mama otišla na posao.

Uzgred, volite li vi koricu? Po meni, to je ključno pitanje kad je puding u pitanju!

Iako danas ne mislim baš da je puding najsrećnija ideja za doručak, one svoje tanjire i korice ne bih lako dala! I nekako volim što su se dogodili!

Recept za jedan zanimljiv, bezglutenski čokoladni kolač sa mljevenim bademima ili lješnicima i heljdinim brašnom.

Moj 100. post! Nekad mi se čini da sam tek juče počela sa pisanjem bloga, a onda, kad malo porazmislim o tome šta se sve izdešavalo, šta sam uradila, šta sam planirala, šta sam naučila, sa kim sam se sve virtuelno udružila, rekla bih da ova avantura traje i značajno duže.

Mislim da u svakom radu postoje neki trenuci koji nas podsjete da je vrijeme da zastanemo, razmislimo, osvrnemo se iza sebe i napravimo planove za dalje. Sve godišnjice, okrugli brojevi... mislim da, u stvari, tome i služe. Ja sam između ostalog shvatila da vrijeme jako brzo prolazi i da se moram više potruditi da ga stignem...

Jedno sjećanje iz Beograda, priča o upoznavanju sa cheesecake-om i receptić... uz po neku fotku!

Za današnji tekst se može reći sve sem da je isplaniran! Nije bilo po planu ni da uopšte postoji, a kamoli da bude ovako opširan! :)

Početni plan je bio da napravim fotku-dvije i da je podijelim sa vama na svojoj facebook strani, da vas podsjetim na jednu laganu poslasticu... Bila sam u fazonu da fotkam malo više... Onda je iz mene isplivalo "piskaralo", pa sam se čak prisjetila nekih lijepih dana u Beogradu i svojih cheesecake-ovskih početaka, pa još shvatila da ne treba da vas gnjavim da idete od recepta do recepta i pamtite detalje... i tako od "ništa" stigosmo do objave sa fotkama, uvodnom pričom i receptom!

Jednostavni i zdravi posni krekeri u dvije varijante: bezglutenskoj i sa pšeničnim ili pirovim integralnim brašnom. Jeste li za grickanje?

Znam da meni ne priliči ovako kratak naslov, ali vjerujte mi, bilo bi mnoogo komplikovano u jednom retku opisati ove krekere. Oni su: adaptirana podloga za neku zdravu i brzu verziju pice; isprobani hiljadu i jednom u raznim kombinacijama, iz kojih je proizašla jedna "obična" i jedna bezglutenska verzija; neuporedivo bolji sledećeg dana, a još bolji svakog narednog! Shvatate o čemu vam pričam... komplikovano za nazivanje!

Kad smo kod ovog poslednjeg, da vam pojasnim o čemu se radi. Naime, svaki put kad bih ih napravila i isplanirala da ih fotkam, obavezno bi mi se učinilo da nisu dovoljno dobri za širenje recepta! A onda, dođe sledeći dan i ja se živa pojedem što ih nisam ufotkala dok ih je bilo dovoljno, jer jesu odlični! Ko bi znao šta im se desi, ali valjda pečeni susam i svi ukusi se fino prožmu i budu takvi da ne možete prestati da ih jedete! Mada, kao što ste shvatili, nama ne smeta ni da ih smažemo i nesavršene!

Na prvi pogled, sasvim običan cheesecake! Ipak... Podloga je od koštunjavog voća i urmi, krem na bazi sira sa izraženim voćnim ukusom zahvaljujući prahu ili cijeđenom soku i na kraju, svježe borovnice! Osvježavajuće, a istovremeno prepuno ukusa!

Ovaj recept je nastao kao kombinacija zadovoljavanja nekoliko težnji. Podloga je nastala iz želje da izbjegnem uobičajenu verziju sa gotovim keksom i puterom. Prah od borovnica već neko vrijeme, koristim samo kao dodatak jogurtu, žitaricama ili za smoothie i pomislila sam da je red da napokon napravim taj dugoplanirani cheesecake (samo je još trebalo shvatiti kako).

I na kraju, posle raznih pretraga sa ciljem da pronađem neki nov recept za kremasti dio sa sirom, vratila sam se svojoj verziji "od nekad" i ponovo se uvjerila da je upravo to ono što želim!

Fantastično mokri bezglutenski mafini čokoladnog ukusa sa vrlo neobičnim sastojkom: leblebijom! Malo o receptu, malo o leblebiji i načinu kuvanja, kao i par riječi o razlozima za odabir suvih mahunarki.

Aprilska tema kulinarske igrice Ajme, koliko nas je! je meni voljena leblebija (slanutak ili naut), a ovomjesečna domaćica je Tanja sa bloga Kuhinja zaposlene žene. Kao što rekoh, leblebiju obožavam i do sad sam je koristila samo u slanim varijantama: humus iliti namaz od leblebija, razne čorbice, variva i kao slane grickalice sa začinima. Međutim, odlučila sam da se stvarno igram i isprobam ova divna zrna kao glavni sastojak poslastice! Rezultat mog eksperimentasanja su jako sočni i ukusni čokoladni mafini koji su, zahvaljujući nedostatku brašna, i bezglutenski.

I da, kolačići nisu baš čokoladni... više bi se moglo reći da su to kakao mafini, ali ukus je vrlo vrlo čokoladan!

Recept za zdrave, ukusne i bezglutenske slane mafine sa heljdinim i kukuruznim brašnom i povrćem. Veoma jednostavno, a opet, nekako drugačije od svakodnevnog.

Ko još ne voli slane mafine ili po naški, projice?! Fantastičan su doručak ili vikend opuštena večera, a još ih možete umotati u foliju i ubaciti u torbu kao užinu dok ste na poslu ili dok švrljate po gradu ili parkovima.

Jednostavni za pripremu, ovi kolačići sa izraženim ukusom badema, spolja hrskavi, a iznutra nevjerovatno mekani, su nezaobilazan i veoma omiljen dio sicilijanske kuhinje.

Za nekog ko je lud za bademima, bilo bi sasvim nepojmljivo da ne bude lud i za ovim divnim kolačićima. Reći ću samo toliko da kad prijatelj sa Sicilije dolazi u posjetu, od srca se nadam kutiji ovih slatkih đakonija! :) Svi znaju da ne mogu da im odolim, iako su ti originalni izuzetno slatki.

Slatki, ali meni ne smeta da samo o njima mislim kad su mi blizu. :)

Zdrava raw poslastica bez dodatog šećera, napravljena od sušenog voća, orašastih plodova i banane, sa izraženim ukusom rogača i aromom cimeta.

Ova jednostavna, da ne može jednostavnija poslastica, predstavlja novost za mene po mnogo čemu. Po prvi put sam se susrela sa rogačem tek skoro, a ovo je prva poslastica u kojoj je zaživio u mojoj kuhinji!

Ovo je i prva sirova poslastica objavljena na blogu. Slatkiši tog tipa su najčešće zaslađeni samo sušenim voćem, i napravljeni na bazi pahuljica, orašastih plodova i sjemenki, uz dodatak raznih začina, kakao praha i slično. Sve namirnice prebogate vitaminima, mineralima, vlaknima i dobrim masnoćama. Odmah imamo opravdanje za zaslađivanje! ;)